Удворица

Od svog prvog romana, dakle, sve do Udvorice Borislav Radosavljević je, suštinski posmatrano, ,,secirao“ temu vlasti. Iz raznih uglova tokom decenija progovarao je o ovom fenomenu koji je na živote ovdašnjih ljudi uticao možda i više nego u nekim drugim, srećnijim sredinama.

U epistolarnoj formi pisac nam u ovoj knjizi prezentira ,,čas anatomije“ o životu, liku i dela Josipa Broza Tita i mnoge njegove poteze analizira poput skenera, povlačeći paralele koje minuciozno istražuju uticaj te visoke sfere na fatum običnih ljudi.

Pored Broza, u fabulu ovog roman utkane su takođe skice ili čak portreti mnogobrojnih drugih uglednih i slavnih ličnosti toga vremena, rezultujući dobro promišljenom, s jasnim stavom prikazanom opštom slikom čitavog jednog doba u rasponu od gotovo jednog veka.

Kroz niz proznih medaljona kontinuirano se provlači ta crvena nit koja nosi roman: počinje od naratorovog priznanja o tome kako je i sam postao udvorica, odnosno napisao neistinitu, a politički podobnu knjigu od koje je kupio vilu na moru; nastavlja se sećanjem na posleratno skrivanje ujaka koji je ratovao na pogrešnoj strani, podsećanjem na dedu svoga druga koga je život, takođe, napravio udvoricom, pa preko priča o komunističkom ratnom vođi i posleratnom funkcioneru Slobodanu Peneziću Krcunu, koji kao udvorica iz ubeđenja ubija svoje partizane zbog jednog (neplanirano) nastradalog jagnjeta, o „ružnoj partizanki“ i neshvatljivim ličnim životima toga doba, gde se i zaljubljivalo i ženilo i udavalo „po direktivi“ – preko svih tih priča stiže do obuhvatnog prikaza epohe i analitičkog razmatranja teme udvorištva i njegove društvene funkcije, koja ga prevashodno interesuje.

Pisac Udvorice, dakle, skida velove tajni s jugoslovenske komunističke revolucije. Mnoge od tih tajni otkriva u događajima o kojima svaki iole obavešteniji čitalac veruje da sve zna (Igmanski marš, pogibija Iva Lole i Jurice Ribara itd.), ali iznosi podatke i o mnogo manje poznatim epizodama (priča o Fočanskoj republici, Prvim partizanskim sportskim igrama, o Titovom bratu Martinu...). Prezentira, razume se, priču o Brozovom poreklu, o njegovom školovanju, poznanstvu s Hitlerom i Krležom, o kontaktima sa Staljinom, stvaranju nesvrstanih i stvaranju Titovog kulta kao Boga, o kvazidemokratiji, animozitetu prema beogradskoj boemiji...